LIFE RESTORE FOR MDD
Opšte informacije
Projekat LIFE RESTORE for MDD zajednička je inicijativa Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije kako bi se očuvale i obnovile najveće granične priobalne šume u UNESCO-vom programu petodržavnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav (PRB MDD). Partneri se zajednički suprotstavljaju degradaciji plavnih šuma tako što obnavljaju i unapređuju 336 ha plavnih područja, 54 km vodenih površina i mobilišu 966.000 m³ sedimenta kroz dinamiku reka.
Najjači negativni uticaj na status ovih staništa imaju regulacije reka, neodrživa šumarska praksa, širenje invazivnih stranih vrsta, gubitak diverziteta, osiromašenje genskog fonda, nedovoljno usklađeno prekogranično planiranje obnavljanja. Na ove pretnje usmerene su aktivnosti obnavljanja na 29 lokacija duž tri reke, gde projektni partneri – koje čine nadležne organizacije za upravljanje vodama, čuvari prirode, šumari, upravljači zaštićenih područja, regionalni menadžeri i nevladine organizacije – ponovo povezuju rečne rukavce, proširuju rečna korita i pretvaraju plantaže topola u prirodnije plavne šume. Radove na obnavljanju podržavaju aktivnosti na informisanju javnosti, edukaciji o životnoj sredini i stalni nadzor.
poboljšanih plavnih šuma
mobilisanog sedimenta
ponovo spojenih bočnih rukavaca i proširena korita reka
Mapa projekta
Mere
Prirodnom obnovom šuma na 4 lokacije biće obnovljena morfologija reke. Bočni rukavci biće povezani sa rekom, a mrtvaje obnovljene i na taj način će se poboljšati uslovi plavnih šuma na 14 lokacija. Prirodne šume biće očuvane, unapređene ili pošumljene na 11 lokaliteta. Integrativno planiranje na prekograničnom obnavljanju reka na 3 pilot rečna područja obezbediće održive rezultate ovih mera. Komunikacija, podizanje nivoa svesti, edukacija i nadzor pratiće radove na obnovi.
NOVOSTI
TIPOVI STANIŠTA
Planirane mere u okviru projekta LIFE RESTORE for MDD fokusiraju se na dva ključna stanišna tipa u plavnim područjima Mure, Drave i Dunava: prioritetno stanište HT 91E0* aluvijalne šume i HT 91F0 priobalne mešovite šume, usko su povezane i zavise od prirodne dinamike reka.
Ove klasifikacije staništa izvedene su iz EUNIS-a (Evropski informacioni sistem o prirodi), sveobuhvatnog okvira za utvrđivanje staništa koji se koristi u celoj Evropi. EUNIS obuhvata široki spektar tipova staništa, od prirodnog do veštačkog okruženja, i uključuje kopnene, slatkovodne i morske ekosisteme. Svakom staništu u sistemu dodeljuje se jedinstvena šifra, naziv i detaljani opis radi nedvosmislene identifikacije i upravljanja.
Aluvijalne šume (HT 91E0* – prioritetno stanište)
Ovaj tip staništa čine raznovrsne aluvijalne šume, uglavnom duž reka i potoka. Ove šume karakterišu drveće kao što su bela vrba (Salix alba L.), crna topola (Populus nigra L.), crna joha (Alnus glutinosa (L.) Gaertn.) i obični jasen (Fraxinus excelsior L.). Sve vrste rastu na zemljištima koja su periodično plavljena, bogata hranljivim materijama i dobro drenirana. Aluvijalne šume ključne su za biodiverzitet jer obezbeđuju staništa za široki spektar vrsta, posebno ptica, vodozemaca, insekata i raznih sezonskih biljaka.
Mešovite priobalne šume (HT 91F0)
Ovim stanišnim tipom dominira mešavina hrasta lužnjaka (Quercus robur L.), veza (Ulmus laevis Pall.), poljskog bresta (Ulmus minor Mill.) i vrsta jasena kao što su beli jasen (Fraxinus excelsior L.) ili poljski jasen (Fraxinus angustifolia Vahl). Ove šume prilagođene su periodičnim plavljenjima duž velikih reka. Sadrže bogat zeljasti sloj i često se mešaju sa drugim tipovima šuma. Priobalne mešovite šume pružaju staništa za široki spektar vrsta, odražavajući njihov ekološki značaj i raznovrsnost.
SUFINANSIRANJE
Su-finansirano sredstvima Evropske unije. Izneseni stavovi i mišljenja su stavovi i mišljenja autora i ne moraju se podudarati sa stavovima i mišljenjima Evropske unije ili CINEA. Ni Evropska unija ni CINEA ne mogu se smatrati odgovornima za njih.
